Drugari, što ja imam selo!
Ma to je bogatstvo celo.
Otprilike, to ti je
kao pola Šumadije.
To ti je kao puna soba bombona
i još čokolada desetak kamiona.
Kao da sve igračke ovoga sveta sada
stavite u selo blizu Kragujevca grada.
A to mesto gde najlepše kukuriče pevac
nazvaše moji preci – Kneževac.
U Kneževac kad odeš nema šta da ti fali
bilo da si veliki ili da si mali.
Dobrodošlica su nasmejana lica
veselih dečaka i devojčica.
Ima vazduha da napuniš puna pluća,
cvetnim livadama da trčiš, preskačeš ograde od pruća.
Leptire da juriš, slušaš umilni cvrkut ptica…
Da nabereš visibaba, jagorčevine, ljubičica…
Da uživaš u toplim zracima sunca,
da pojuriš pile, prase, jagnje ili junca.
Na vrh stabla da se vereš,
trešnje, kruške, jagode…i još svasta da bereš.
A kad ožedniš – tu je izvor bistre, hladne vode…
Izvor zdravlja, lepote i slobode!
E, ko se jednom napije sa tog izvora vode
taj zna da svi putevi u Kneževac vode.
I zato, drugari, dođite često
u prelepi Kneževac, moje rodno mesto.
