Mesečina

Dajte mi parče zemlje što ničije nije, da zasadim masline mlade, krošnje da razliju, bademov cvet uz njih da se širi, maslina da mu zaklon bude... I đumbire ne...

-Dobar dan mlad gospodin. Udeliš neki dinar za moju bolesnu čerkicu koja boluje od teške i neizlečive bolesti? -Ček bre, zar koliko juče nisi imao...

https://www.youtube.com/watch?v=OMowIAmU3nY

Čista srca i čiste duše, svim ovim što u meni diše, desnicom koja ovo piše... Milujem lice moje golubice. ♠ Ljubim joj oke bistre, medne, pućene usne tople i čedne. ♣ Čekale mene...

I ona je nekad bila kalem. Mladar na njoj beše spojen voskom i umotan belom krpom od iznošene dečje košulje. Da joj srastu rane,...

Opet sam rođena  jednolično mrtva. Uslijed magmatskog pretresa  enigmatičnih čula,  večeras,  pretpremijerno, čak štoviše- posvema apatično, iz galaktičkog vrča prepunog jetkosti krotko ispijam  svoje anemične suze. Zapanjeno me drobi  neustrašiva katatonija  prepisane turbulencije, kaleidoskopski  sužavajući cikluse  manične pukotine  istančanog poremećaja  smrknutog raspoloženja; ionako raslojene  kriptodepresije  cerebralnih...

Iz Gornjeg Sveta primio sam vesti, Anđeo šalje tačan i dug dopis, U njemu čitam: Lepota i opis! O tome ću se na reči par svesti... Anđeo reče:...

-Baš mi se sviđa ova košulja? – reče koleginici. Zastale su ispred jedne radnje i na brzaka pogledale izlog. Do početka takmičenja ostalo je još...

Ranjiva shvatanja Života i sećanja Probuđena lava Podrhtava zemljom Snom budnog oka. Zaustavi trenutak Svetlosti u vodi Osnaži pemu Glasom iz prikrajka Neka je ova sinfonija Začetak nove lire U srcima uzvišene Ljubavi i spoznaje Ključem otvaram Tvrđavu...

Dečak iz Rotama žudi ka pučini, Ćud mu talasava burna je kô more, Vizijom svog pera čitača opčini, Nad postanjem zemnim reči mu se ore. Zrake duše vezu...

Ja ne znam zašto me još bole... Pobegli dani u predvečerje Možda livada nepokošena. Brazda bez semena u sred njive. Često se setim maminog buđenja, dok je zora plavetnilo po sobi...

u krugu miris detinjstva probuđen ležim u travi gledam cvetove ni jedan me ne prepoznaje na nebu zatvorena linija neko je zaboravio osmeh oblaci mi nude predah pismo prijatelja ja ostajem tužan jer niko više...