Jedno leto sa Jelenom
Rastao sam pokraj reke
Jedno leto sa Jelenom
Čitav život čini mi se
Sricali smo Šekspira u travi
Ljubili se krišom i žmurećki
Goreli smo kao...
Dotrajali kaput
obešen na čiviluku
najbolji je prijatelj
bez struje
neostvarenom
obešenom lusteru.
Sa njima se često
druži
zatočenik lica
koje visi nad beznađem-
obešen nos.
Umoran čovek
razmišlja
da im se pridruži.
Željko Žele Jovanović
Jutros si hrabrost izrečena kroz molitve prošlih poraza,
raznih igrokaza cirkuskih arena
postavljenih na obroncima potonulih planina,
željnih slave, nezaborava.
Jutros si šapat tih bez odgovora,
senka na jastuku,...
Ko zna po koji put te gledam
i shvatam Adama
i zaustavljeni dah
pred prizorom
zbog kojeg i ja
uvis padam
pogledom se
daškom Borhesovih jasmina
ukorenjujnjm
u nebeske znake
stalagmitskih statua
isčezavajući uzaludnosti
kao neustrašivi...
U smiraj dana vetru šapni
Šta kriju tvoji skriveni snovi,
Onda vesla u ruke pa zapni,
Do svoje zvezde hrabro plovi.
A kada stigneš, zvezdu zatresi,
Da pljusne zlatna...
Sudbo potištenih stihovanja,
zašto me ovako ubijaš
cijankaličnom indiferentnošću inata?
Poradi jutra bez svitanja,
lomim neslomljivu hrskavicu
bezbojnim praskovima epiteta,
odbrojavajući preostale sate
do dvadeset i drugog rođendana.
Otupjeh na spektar nježnosti.
Pamtim...
Usidrila ljubav svoje prostranstvo,
došla topla, iskrena da u srca slije
sve snove kad u dušu prospe
svoju lepotu i pomiluje zagrljajem
dva vetra sjedinjena burom strasti
pomešanih osmehom kroz...
