Budućnost pravi kamen.
Njime ću razbiti vreme tobom išarano.
Zaboraviću kako se prostor po tebi oblikuje
čineći kič nepoznatog kvaziumetnika.
Budućnost pravi kamen.
Gađaću u onaj...
Samo da znaš...
neću ti dati da odeš
iz mene... od mene.
Sad... ni sutra.
Od postanka
te nosim u sebi
skrivenog...
ispod kapka,
kože,
u osmehu,
dlanovina,
damarima,...
Sve moje ćelije
ostale bi prazne
i gladne...
bez smisla
i...
Drhtave ruke ispružene ka praznini.
Navika ili osećaj?
Pogled u prošlost zatvorenih vrata,
potisnuta budućnost iskrica buđenja sadašnjosti
koja izaziva strah.
Dubina tvog oka odaje vedrinu.
Mene proganja sumnja,
u tebi...
Još uvek osećam miris
maslina na tvojoj košulji,
i još se kroz prste zapletu
tragovi naše prošlosti.
U grlu je zastao jecaj
kao tanka kost,
i iz njega glas ne...
