Veruješ li prelepa neznanko
da te mogu zavoleti tako silno
kako te niko nije voleo,
tako silno, da ćeš shvatiti
da pesnici ljube jače od svih varalica.
Veruješ li da te mogu
na krilima mašte
odvesti daleko odavde,
daleko od opakog sveta,
opakih ljudi i zveri,
i čuvati od svih opasnosti
svojim najjačim oružjem,
svojom rečju.
Dozvoli da ti pokažem zvezde,
drevne mape po kojima plovi ljubav,
pođi sa mnom u svet lepši od sna,
svet u kom caruje pesma.
Ne govori ništa, prelepa neznanko,
samo ćuti i pusti me da lažem
dok sebe ne ubedim da si ti jedina koju želim,
dopusti da na tvom prelepom licu
kistom svoje mašte
naslikam lice koje mi znači više od tvog,
lice one koju zaista volim.
