fbpx

Oda Đurincu

Foto: Ivana Todorović

Koliko volim tvoja brda.
Letnje noći provedene u iščekivanju zore,
u bašti ruža moje majke.
Bajkovita jutra i nestvarne večeri,
sažete jedinstvom tvoga neba.
Đurincu!
Đurincu ponosni,
nosioče iskonskog mira,
skrivenog u pupoljku trešnjinog cveta
duboko u šljivaru na Bagašima.
Tvoja je pesma mir.
Tvoji su predeli najlepših bajki opis.
Raspoznajem te međ’ hiljadu cvetova šarenolikog zemaljskog vrta.
Radosno se tebi vraćam i ponosno uzvikujem ti ime.
Đurincu!
U tebi mi je sve.
Rodna grudo,
okupana znojem naših predaka.
Blistaš i sijaš pod avgustovskim suncima i decembarskim mrazevima.
Svojom skromnošću zadivljuješ prolaznike,
a svojim Đurinčanima daruješ mir.
Budi mi večan!
Budi mi večan ,
uvek dobar,
jedinstven i jak.
Plamti i sijaj kao što sunce sija i
svima daruj životni tvog mira zrak.
Koliko volim tvoja brda, o Đurincu moj.

Stefan Lazarević
Stefan Lazarević
Studiram osmehe kako bih mogao da ih poklanjam. Tragam za svrhom postojanja i univerzalnom istinom koja nas sve povezuje. Poezija je za mene samo jedan od načina da se ogledam u mesečini. Volim da svet posmatram dečijom ozbiljnošću. Kad porastem, želim da postanem Mali Princ, srcem da gledam jasno.