fbpx

Prsti sreće

Sad kad prsti sreće kroz kosu prolaze,

crvenkaste misli euforično su zadah iza vrata,

shvatam koliko boli ćudljiv korak što se srcem razljeva,

vjetrovi  niotkuda otpušu kišobran.

Šta  i ko si, kišo ti?

 

 

Sad kad sunce nedostupno valja nekad smežurane obrve,

nad rasutim kamenjem,

zelenim poljima izmami se nit rumenila,

shvatam, čizma tuđinska satire osvijetljene puteve,

nemoć šara i najdalje kuteve.

Ko i šta si, oblače ti?

 

 

 

 

Sad kad naučih smijati se oluji bez obzira kuda nosi,

izgnana bol s grebena je duše.

Bio bih blagi povjetarac,

zapirkao ljupko svima nosiće.

Sve loše da izbrišem, a ostavim dobro.

 

(2015)

 

Admir Džibrić
Admir Džibrić
Džibrić Admir, rođen 1972.godine u Tuzli, BIH. Pisac, kolumnista, Poeziju piše od svoje četrnaeste godine zarad srca i duše. Autor je pet zbirki poezije, od čega jedna za djecu..Živi i radi u Lukavcu.