Sasvim slučajno
sinoć su se naši
pogledi sreli.
U minut ćutanja
dogovorili smo se tajno.
Primamljivo je bilo
jer verujem da
sve to nismo smeli,
i to što smo se spojili
bilo je sasvim slučajno.
Sasvim slučajno
sinoć su moji prsti
zalutali u tvojoj kosi,
i talas strasti
zapljusnuo nas snažno.
Čudno je šta sve
slučajnost sa sobom nosi,
tako je i nas jedno drugom
poslala slučajno,
ali nije važno.
Sasvim slučajno
poigravale su se
siluete na mesečini.
U tišini noći
usne su se
slučajno srele.
Da li je sve ovo
samo slučajnost,
ili mi se čini?
Uglavnom, idemo putem
slučajnosti smele.
Teško je sada reći
da li je presudio razum
ili osećajnost.
Na raskrsnici života,
jedno drugom smo
postali slučajnost.
