Ti više ne pitaš za mene
Slabo srce levitira
Između želeti i nema
Uhvatim ga ponekad dok drhti
Samo da si tu u njemu
Da te ima…
Glas tvoj da ga smiri
Samo pitanjem Kako si
Boli li te šta
Rešavaš li probleme kao nekad
Ili te satrlo breme vremena…
Pitam se tako
Moja Prva i Poslednja
Gde mi je Reč zastala
Kako sam mogao da pustim
Da drugom budeš ljubljena…
Zastanem kraj ogledala
Onog iz prošlih dana…
Neko je bacio anatemu
Stakla se sama porazbijala…
I, kako sada da skupim i sastavim
Sve opiljke, sve ožiljke…
Zalepim i živim u delićima kristala…
Nisi ti kriva…
Samo si brže od mene hodala…
