Trudimo se da budemo ljudi,
a možda nikad to bili nismo.
Miris zemlje u zoru vas budi
i uvek muči pitanje isto.
Čemu sloboda kad rob sam ponovo?
– žrtva sopstvenih idelala –
kada pomislite da je konačno gotovo
začućete zvuk starih arsenala.
Osetićete miris zemlje,
i taj će iz sna da vas probudi.
Počasne salve biće isceljenje,
nekom će neko da sudi.
A život će, ko reka da projuri
– od izvora do ušća nekog –
Svako će uzvodno želeti da pojuri,
al’ za to će biti kasno, daleko.
