Ispred zgrade ljudi
Ispred mene reči
Nemušti pogled reke
Koja nema svoje misli
Ispred zgrade breze
U dosluhu sa Bogom
Prazan dan pred tobom
U glasu unutrašnjeg života
Dok napulju padaju kiše
Sve mi tuge liče na bol
*
Ispred zgrade ljudi
Ispred mene reči
Koje ne znače ništa
U daljini sveti hram
Onog koga volim
Dok nestajem živim
Onim istim bolom
Kako se ljubav zove
Pred svojim gradom
I ljudima koje nepoznajem.
*
Ispred mene reči
Koje spajam u knjigu
Za nove sonete i radosti
U sobi abažur i cveće
Za Beogradske staze
Utisnute u sećanje
Pobednika na Kalimegdanu
I pravdi u kojoj verujem
Na ušću dveju reka.
