Nit` šta vidi, nit` šta čuje
dok mu po glavi kljuje
ta užasna, grozna mora
što je zovu ljubomora.
Zagledan u jednu tačku
ne vidi ni belu mačku.
Zbog te mile mlade žene
ne čuje ni zvuk sirene.
Pregaziće nešto njega
dok se bezglav tromo gega.
Udariće o banderu
ako ide u tom smeru.
Šta da radi jadan, bedan,
te ljubavi uvek žedan?
Šta da radi glista, crv,
kad mu slatko piju krv?
Hoće li glavom o zid da lupi,
pridružiti se nekoj vojnoj trupi?
Pobiti se u kafani
dok ne prođu loši dani?
Ništa više nije važno
dok je drugi drži snažno.
Ništa više nije bitno,
napiti se, i to hitno!
Al` ipak, to nije spas,
istini ja dajem glas.
Što god možeš jače vikni,
ako treba, ti i rikni.
Iz čeljusti nek se ori,
za ljubav se njenu bori.
Neka čuje ceo svet
samo tvoj da je cvet.
Da je tvoja ta ruža mala
što je trnje tebi dala.
Da je voliš uprkos svemu
i da je nikad nećeš dati njemu.
