fbpx
spot_img

Zlatna zvezda Heroja Sovjetskog Saveza: Neuništivi Aleksej Maresjev

Pilot Aleksej Maresjev je jedna od istorijskih ličnosti koje nisu dobro poznate van Rusije. Međutim, njegova izuzetna priča zaslužuje da bude!

Aleksej Maresjev je rođen 1916. godine, neposredno pre boljševičke revolucije u Rusiji. Odrastao je u Kamišinu, na obalama Volge, a kako je bio bolešljiv i sitan, smatrali su ga najslabijim od četvoro braće i sestara. Imao je stalne bolove u zglobovima i praktično je morao da bude nošen u školu. Na sve to tokom detinjstva nekoliko puta je bolovao i od malarije i u jednom trenutku je bio blizu smrti.

Njegova komunistička omladinska organizacija poslala ga je na ruski daleki istok da radi na izgradnji novog grada 1932. Vreme koje je proveo tamo mu je verovatno pomoglo da preživi iskušenja sa kojima se susreo deset godina kasnije. Jer, suočivši se sa teškim uslovima na dalekom istoku, naučio je da živi u hladnoj i i negostoljubivoj prirodi.

Uprkos zdravstvenim problemima, Aleksej je očajnički želeo da bude pilot. Novo okruženje je poboljšalo njegovo zdravlje i naučio je da leti. Pridružio se sovjetskom vazduhoplovstvu. U početku je Maresjev radio kao tehničar. Potom je 1940. završio Vojnu vazduhoplovnu školu i postao profesionalni pilot.

Nemci su izvršili invaziju na Sovjetski Savez u junu 1941. i Maresjev je poslat na front kao borbeni pilot.

Oboren u borbi

 

FOTO: WIKIPEDIA/MIL.RU

Aleksej Maresjev je prvi put bio u akciji u avgustu 1941. Nadmoćni avioni nemačke proizvodnje oborili su mnoge ruske avione na početku sukoba, što je rezultiralo velikim gubicima. Uprkos lošim izgledima, Maresjev nije bio jedan od njih! Ostao je u vazduhu i na opšte iznenađenje oborio šest nemačkih aviona u roku od šest meseci, piše portal Allthatsinteresting.

Aleksejeva srećna zvezda se ugasila završila 5. aprila 1942. godine, kada je tokom teških borbi, njegov avion oboren i pao u šumu iza nemačkih linija. Letelica je bila u komadima, ali je Maresjev ostao živ, iako teško povređen.

Prilikom pada su mu stradale noge. Maresjev je pokušao da hoda, ali je bio primoran da puzi i sakrije se pre nego što su nemačke kopnene snage pronašle razbijeni avion.

Zvuči neverovatno, ali uprkos otvorenim ranama na notama, malo hrane i hladnoći, Aleksej Maresjev je puzao još 18 dana sve dok nije stigao na sigurno, na teritoriju pod ruskom kontrolom. Jeo je koru sa drveta i šišarke da bi preživeo, a jedina prednost koju je imao bile su reke sa slatkom, pijaćom vodom koje su mu utolile žeđ.

Nakon što su ga Rusi pronašli odmah je prebačen u bolnicu u Moskvi.

Brz oporavak

U bolnici, konastatovano je da su Maresjevu obe noge promrzle i da ih je zahvatila gangrena. Tamo su pokušali da ih spasu, ali uprkos njegovim molbama, lekari su bili primorani da amputiraju obe Aleksejeve noge.

Pilot je dobio proteze i rečeno mu je da je njegova letačka karijera gotova. Ali Maresjev je ipak ostvario svoj san da se vrati u kokpit!

Izdržao je mesece rehabilitacije i treninga kako bi naučio da hoda sa veštačkim nogama. Zatim je pola godine proveo u pilotskoj školi i pola godine učeći da upravlja novim avionom.

Upornost se isplatila. U junu 1943. Maresjev je ponovo dobio dozvolu za let. Rusiji je nedostajalo dobrih borbenih pilota. Sada je sve što je trebalo da uradi bilo da ubedi svoje kolege pilote da je i dalje sposoban.

Aleksej Maresjev se vraća na nebo

U početku, komandant Maresjevljeve vazdušne baze ostao je oprezan u pogledu njegovog slanja u aktivnu borbu. Umesto toga, nekoliko meseci mu je bilo dozvoljeno da leti samo daleko od linije fronta i sa drugim avionima koji su mu u blizini.

Međutim, ubrzo se i to promenilo, a Maresjevu nije trebalo mnogo da se dokaže. U bici u avgustu 1943. sam je oborio tri nemačka lovca, a svojim veštim manevrima je spasao i živote drugih ruskih pilota. Kasnije te godine, Maresjev je dobio Zlatnu zvezdu Heroja Sovjetskog Saveza. To je bilo najviše vojno odlikovanje u zemlji.

Njegova ukupna dostignuća u Drugom svetskom ratu bila su impresivna. Aleksej Maresjev je izvršio 86 borbenih letova. Potvrđeno je da je oborio 11 nemačkih aviona mada je ta brojka možda i veća.

Ratni heroj

Još dok je Drugi svetski rat trajao Aleksej Maresjev je postao popularna ličnost u Sovjetskom Savezu. Ljudi širom zemlje želeli su da upoznaju ratnog heroja.

Jedan reporter intervjuisao ga je i to ga je inspirisalo da napiše i knjigu pod nazivom “Priča o pravom čoveku”. Nekoliko godina kasnije knjiga je pretočena u film koji je prikazivan širom Sovjetskog saveza. Napravljena je i opera zasnovana na životu Maresjeva. Bilo je to poslednje delo proslavljenog Sergeja Prokofjeva.

Nova slava zasmetala je odlikovanom pilotu. On je ostao skroman celog života, a pohvale su ga zbunjivale i činile da se oseća neprijatno. Insistirao je da u onome što je postigao nije bilo ničeg neobičnog.

Do 1944. Maresjev je oslobođen letećih misija. Ostao je u vojsci i postao instruktor za obuku novih pilota do kraja rata. 1946. Maresjev se konačno povukao iz vazduhoplovstva.

Poslednja počast

Maresjev je ostao aktivan do kraja života. Bio je u formi i redovno je trčao i plivao. Oženio se i dobio dva sina. 1952. stekao je i univerzitetsku diplomu, a doktorirao je istoriju 1956. godine.

Nakon toga, Aleksej je radio u Sovjetskom komitetu ratnih veterana gde se zalagao za prava invalida iz Drugog svetskog rata. Na kraju je postao član Vrhovnog sovjeta, ruskog parlamenta.

Stotine ljudi okupilo se da oda počast Alekseju Marejevu u Centralnom ruskom pozorištu armije na njegov 85. rođendan 19. maja 2001. Nažalost, on to nije stigao da vidi.

Aleksej Maresjev

Ranije tog dana, bivši pilot doživeo je srčani udar. Umro je ubrzo nakon toga. U pozorištu je usledio trenutak ćutanja kao poslednja počast ratnom heroju.

Izvor: istorijskizabavnik.rs

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.