U okeanu pustoši vidim samo tebe.
U svakoj kapi, u svakom milimetru
te okružavajuće praznine.
♥
Želim te, a ne znam ko si.
Želim te, a ne znam gde si.
♠
Želim te,
a želju mora da progutam
i da postanem
još
deblji,
stariji,
umorniji.
♣
I onda pijem
i pustim neku suzu
i posle toga kažem sebi…
Ti moraš priznati
da si srećan čovek.
Činjenice su surovo realne.
I priznajem.
Ja jesam srećan čovek.
♦
Govorim sebi
dok se negde oko mene
iz nekontrolisanih dimenzija uma
praznina podsmešljivo kezi.
