Rođeni, nemoj šaputati ovoj zemlji laži o svojim prodatim koracima.
Ona neće umeti da peva o tebi. Znaš da si đavolom vođen,
Sad te zove krvavih usta da se setiš gde si rođen.
Dok si hodao po oblacima, nije ti zamerala što sanjaš, što se od nje sklanjaš.
Nemoj je lagati da ti se blato ne lepi za cipele.Ne možeš da izuješ prošlost.
U sebi nosiš embrion budućnosti, začet u trenutku nostalgije.
Možda se ponovo rodiš, možda će ti kumovati zaborav,
Ali kad ona otvori usta, čućeš reči početka:
„Zemlja si, u zemlju ideš.“
