Na Divčibarama, sred velikog brda Maljena
živi jedan Darko čija je lepota nadaleko hvaljena.
Oči su mu plave k`o plavi paradajz,
a nos mu je skladan k`o sređeni špajz.
Kosa mu je crna k`o crni flomaster,
lepi se za devojke kao da je flaster.
Zubi su mu beli kao posteljina,
a lice rumeno k`o roze haljina.
Telo mu je vito kao vita jela,
a obraz mu buckast kao krofna cela.
Zbog njegovog imena zovu ga Darko,
a zbog smaranja dece prozvali ga Smarko.
Po ceo dan s decom šali se i pomalo ih vara…
Niko kao on ne ume da smara!
Decu po diplome šalje na vašar u Šabac,
takvog smarka ne vide čak ni žabac!
Deca rešiše da mu daju poklon vredan:
diplomu na kojoj će pisati – Smarko broj jedan!
