Sa muzikom spava, diše, plače, smeje se – tako svoj život opisuje Biljana Krstić.
Bilja Krstić i Bistrik Orkestar
Muzika Balkana ima svoju osobenost i prepoznatljivost, veoma je atraktivna i postala je važan deo koncertnih programa velikih svetskih festivala. Srbija se uglavnom do sada predstavljala, koristeći evropski i svetski muzički trend, kroz romsku muziku i karnevalsku smotru trubačkih orkestara. Svakako drugačiji muzički porteret srpskog prostora nude Bilja Krstić i Bistrik Orkestar, koji spadaju u red najpriznatijih predstavnika srpske World Musić scene u svetu.
Snimila je pet albuma sa orkestrom Bistrik:
Bistrik (2001, label – Energia i V2)
Zapisi (2003, label Hi- Fi Center)
Tarpoš (2007, label – Intuition Shott Musić I PGP)
Izvorište, a cappella (2013, label PGP)
Svod (2017, label – ARC Musić).
Za treći album Tarpoš, dobila je odlične kritike i priznanja najprestižnijih svetskih magazina koji se bave World Musić-om. 2017 godine, londonska izdavačka kuća Arc Musić objavila je njihov album Svod. 2018 godine MTS Vision, regionalna dodela video muzičkih nagrada, pripala je Bilji i Bistriku u kategoriji Etno za spot za pesmu sa albuma Svod – Dimitrijo sine Mitre. Čuveni engleski magazin Songlines 2007. godine odabrao je za listu Top of the World album Tarpoš.
Pored toga, vlasnici su brojnih priznanja kritičara i publike na koncertima širom Evrope i sveta, uključujući Prinčevu nagradu za tri albuma: Bistrik, Zapisi i Tarpoš, godišnju nagradu festivala Beovizija, za promovisanje srpske muzike u inostranstvu, kao i nagradu za najbolju filmsku muziku rađenu za film „Zona Zamfirova“ u Valensiji. Sa Mikijem Stanojevićem (Bistrik orkestar) dobila je Grand Prix nagradu na SOFEST-u za muziku za film Branio sam Mladu Bosnu. Objavila je a cappella album Izvorište na kome je predstavila veliko bogatstvo srpske tradicionalne muzike sa jedinstvenim pristupom interpretaciji i obradi. Iste godine je objavljena i knjiga Izvorište sa partiturama pesama iz istoimenog albuma.
Bilja je takođe i dobitnica, Nagrade za životno delo, koju dodeljuje Savez estradno – muzičkih umetnika Srbije, Zlatne medalje kulturno prosvetne zajednice za doprinos u kulturi Srbije, Zlatni beočug nagrade, a i redovan je član Akademije scensko – muzičke umetnosti Srbije. Dugo godina je bila član i nacionalnog ansambla Kolo, kao i zamenica predsednika World Music asocijacije Srbije. Više od trideset godina radila je kao muzički urednik na RTS – Radio Beograd 1.
Moćan i eksplozivan Bistrik više od 18 godina, na najbolji način pronosi ono što je najautentičnije sa ovih prostora. Na koncertima po metropolama sveta, njihov program, doživeo je veliko divljenje i priznanje. Nastupali su u prestižnim svetskim prostorima kao što je Kennedy Center u Vašingtonu, Koloseum u Rimu (festival Time for life) na festivalima u Indoneziji (AJPF Ambon Jazz festival, Jakarta , Bali ), Brazilu ( Mercado festival Salvador, Mostra Sesc de Artes u Sao Paulo), Americi ( WMF Chicago World Music Festival,…) Kanadi (MacMillan Theatre, Garden Center Toronto, Ottawa, Kitchener…) Rusiji,Francuskoj( FIMU, Balkan Trafik sa Les Femmes des Balkans, Italiji, Nemačkoj (Ulm Danubefest…), Austriji, Turskoj, Belgiji, Švajcarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj i drugim zemljama.
Od 2012. godine, Biljana drži stalnu vokalnu radionicu Bistrik na Kolarčevom Univerzitetu i Radio Beogradu, koju pohađaju mladi, talentovani pevači iz cele Srbije.
Instrumenti:
Violina, tambura, gitara, gajde, harmonika, frula, bas gitara, klavir, tapan, tarabuka, bendir, sitne udaraljke.
Bili ste član pop-rok grupa „Sucokreti“ i „Rani mraz“ da bi se kasnije oprobali i u solo karijeri tog muzičkog žanra. Kakve uspomene nosite iz tog perioda?
Bilja Krstić: Bio je to najbezbrižniji period u mom životu. Vreme kada sam bila mlada i pravila korake od hiljadu milja sa mojim dragim Suncokretom i Ranim mrazom. Ove grupe su ispisale nove stranice u pop i rok muzici i dale poseban pečat, odatle su nastale nove grupe, Riblja čorba, Bistrik i što je najlepše, to su ta prava iskrena prijateljstva za ceo život. I danas, posle više od četrdeset godina se družimo, sarađujemo, volimo i poštujemo.
Kasnije nastaje „Bistrik“ gde uplovljavate u etno muzičke vode. Da li je „Bistrik“ za Vas pristanište, sigurna luka ili isplovljavanje na pučinu?
Bilja Krstić: Bistrik je moja oaza, moja druga porodica i mnogo sam ponosna na te divne ljude, sjajne muzičare koji su uz mene od samog početka i velika su mi podrška. Toliko je prisutna dobra energija i danas posle dvadeset godina koliko postojimo, sačuvali smo i danas najiskreniju, onu dečju radost kako na sceni, tako i u studiju i na putovanjima. Dišemo zajedno, radujemo se dobrim idejama i lepim pesmama i volimo muziku, ona je naš život.
Koga vidite danas kao naslednika onoga što Vi trenutno radite u muzičkim vodama?
Bilja Krstić: Mi smo veoma talentovan narod. Mladih odličnih pevača ima na našoj muzičkoj sceni, čini mi se da ih ima na svakom ćošku, na ulici. Možda bih ipak izdvojila nešto što je mom srcu bliže i ovome što radim, pa bih volela da mlade talentovane pevače iz Vokalne radionice Bistrik preporučim. U radionici ima vanserijskih, nadarenih polaznika. Mnogi od njih su iz unutrašnjosti Srbije, putuju svake subote i po 150 i 200 km da bi bili na radionici. Probe su u Radio Beogradu, imamo odlične uslove. Te devojke, (imamo i jednog dečaka) već idu na razna takmičenja i osvajaju nagrade i sigurna sam da će muzičku scenu Srbije obogatiti ti divni glasovi.
Zahvaljujući muzici obišli ste mnoga mesta širom sveta, čulo Vas je i videlo mnogo ljudi. Da li bi se to desilo i da ste se bavili nečim drugim?
Bilja Krstić: Na mnoga mesta verovatno ne bih stigla da nije bilo Bistrika. Da se ne bavim muzikom verovatno bih opet nešto odabrala vezano za umetnost i sigurna sam bih pronašla neki put umesto muzičkog putovanja, inače obožavam da putujem. Još kao mala sam često putovala vozom, moj tata je bio železničar i imala sam besplatnu kartu i putovali smo često. Moja mama je pričala kako sam često vadila kofere ispod kreveta i glumila da putujem negde.
Ko je „kriv“ za to što se nalazite u „muzičkim vodama“?
Bilja Krstić: Odrasla sam u veseloj i raspevanoj porodici. Mama i sestre su me učile da pevam, a i one su odlično pevale. Odatle je sve krenulo, iz porodice, kasnije su mnogi ljudi uticali na moj muzički put. Od učiteljice, profesora muzičkog, a onda profesora u srednjoj muzičkoj školi i sve do fakulteta.
Stvarali ste i filmsku muziku. Kakva su Vam iskustva u iz te oblasti i šta biste izdvojili kao zanimljivost iz tog perioda za naše čitaoce?
Bilja Krstić: Radila sam sa Mikijem iz Bistrika muziku za dva filma. Prvi je najgledaniji film, kako kažu, svih vremena Zona Zamfirova, Zdravka Šotre i to je film za koji smo dobili i domaće nagrade i nagrade u inostranstvu. Pesme iz Zone su potpuno ušle u narod i dan danas posle sedamnaest godina, pevaju se svuda na žurkama u kafanama, na koncetima, takmičenjima. Drugi film je „Branio sam Mladu Bosnu“, reditelja Srđana Koljevića i za taj film smo isto Miki i ja dobili Grand Prix na filmskom festivalu Sofest. Rad na filmu i u serijama je izuzetno inspirativan i takvu prilku valja iskoristiti jer to je veoma značajno za biografiju svakog muzičkog umetnika.
Šta smatrate svojim najvećim životnim, a šta najvećim profesionalnim uspehom?
Bilja Krstić: Ostvarena sam kao majka i baka imam dve divne ćerke Milicu i Lenku i malog anđela Nou. One su sav moj svet, moj život, a profesionalni uspeh je definitivno rad sa mojim Bistrikom. Bistrik je voda a kažu da voda i istina uvek nađu svoj put.
Spojili ste moderno sa tradicionalnim u muzici. Da li to primenjujete i u životu?
Bilja Krstić: Meni je to najlepši spoj, posebno u muzici a i u životu ponešto. Milicu i Lenku sam vaspitavala onako kako je to moja mama radila, ali sam primenjivala i nove metode. U kući pored modernog nameštaja imam i kutak sa starim stvarima koje ljubomorno čuvam.
Ko je za Vas bio uzor na početku karijere?
Bilja Krstić: Na početku karijere bili su mi uzori muzičari The Carpenters, američki pop muzički duo, brat i sestra Caren i Richard Carpenter. Obožavala sam kako je ona pevala, čak mi se desilo da sam dobila kompliment još dok sam u Suncokretu pevala da imam sličnu boju glasa njenoj. Bilo ih je puno koji su početkom sedamdesetih godina uticali na višeglasno pevanje koje i dan danas obožavam, svakako na tom spisku su i Simon & Garfunkel. Iz perioda sa Bistrikom spisak je dugačak, ali ću svakako izdvojiti dve dame – Kseniju Cicvarić i Maru Đorđević.
Trenutak u Vašoj karijeri kada ste zaplakali od sreće?
Bilja Krstić: Bilo je suza radosnica više puta ali bih svakako izdvojila fantastičan nastup u Rimu u Koloseumu. Učestvovala sam na ovom humanitarnom koncertu, daleke 2002. godine, Inače prvi i poslednji koncert ikada održan u ovom istorijskom prostoru. Koncert je otvorio Ray Charles a učestvovala su velika imena poput Mercedes Sosa, Khaled, Nicola Piovani, Noa i mnogi drugi.
Ponos ste Srbije i Balkana. Jedna ste od osoba koja ove prostore predstavlja na najbolji mogući način. Koga uz sebe još vidite kao ambasadore dobrih strana Balkana i svetskih vrednosti?
Bilja Krstić: Mnogi naši muzičari brane boje naše Srbije. Velika su imena Emir Kusturica i No smoking Orchestra, Goran Bregović, tu je veliko trubačko ime Boban Marković ali i mlada nadolazeća snaga Marko Marković, sjajni Slobodan Trkulja.
Šta biste poručili mladima?
Bilja Krstić: Da hrabro koračuju ovom planetom, da zbog prepreka na putu ne odustaju već idu napred s verom u sebe i sa velikim i najlepšim osmehom.
I za kraj 2019. godine – Novogodišnja čestitka Bilje Krstić.
Bilja Krstić: Dragi prijatelji da u novoj 2020 godini bude najviše onog što vas pokreće – zdravlje, ljubav, sreća, radost i smeh.
Marko Spirić
(Novinar i organizator estradnih dešavanja)
PRIJATELJI PORTALA
KIROPRATKIČAR IVICA CVETKOVIĆ
Ulica Čestelinska broj 22, Vranje 17501 (kod gradskog parka)
Kontakt: 060/74-13-699
FRIZERSKI STUDIO – NIDŽA M
Ulica Vlasinska broj 2 – Vranje
Kontakt 064/264-9-602
