Nije to bila pravedna borba.
To je isto kao da si ubacio devojčicu u ring sa profesionalnim bokserom u borbi za titulu „Život ili smrt“!
Nismo bili ravnopravni i ti si to znao.
Ja sam pristala na borbu misleći da sam u njoj sa dečakom i misleći da ćemo se samo grliti.
Nedoraslu i nespremnu dočekala me je surova borba, prsa u prsa, srce sa srcem, sreća sa tugom.
Mahala sam belom zastavom još posle prve runde u kojoj sam samo stajala ne znajući šta me zadesilo.
Samo sam čekala taj BANG da se predam. Namerno sam pala.
Pružila ruku i čestitala.
Pobedio si.
Herojski.
Mlađeg, nežnijeg i slabijeg od sebe. Zar to nije fer pobeda?
Okačila sam srce o klin.
Stoji kao tvoj trofej.
A devojčica, nije ni shvatila šta se desilo.
Ona se raduje, jer deca znaju da nikada ne gubi onaj koji voli.
Ona i kad pada, zna da će pasti nekom u zagrljaj.
