Jedan je orao
zaspao sa kokoškama
Nije hteo da leti
Krilima večnih visina
Tražili ga svuda orlovi
A on se pravio letargičan
Jednoga sunčanog dana
Sa gorskih visina
Dolete zlatan orao
Sve kokoške pobegoše
U rupu njima poznate vrline
A on se zadivi uzvišenim orlom
I ostade da samuje ceo život
U neznanju da je let izgubio.
