- Kuda ?
- Samo napred, izustih.
- Niste me razumeli, ovo je zabranjena zona.
- To si odlučio ti ili su drugi odlučili umesto tebe, za sve nas !?!
- Ćutao je. Nije se pomerao. Napravio je zastoj i čekao.
- Hoćeš li se pomeriti ?
- Žao mi je, zabranjena zona ! Ne mogu se pomeriti.
- Ne možeš ili nećeš ? Postoji bitna razlika.
- Ne mogu, zaista.
- Zašto? – upitala sam besno.
- Ako te sada pustim, značiće da sam odustao.
- Odustao od čega ?
- Od borbe.
- O kakvoj borbi, govoriš ? Ne razumem.
- Borbe za ljudska prava.
- Nasmejah se onako bezobrazno s nevericom.
- Ne vidim šta je tu smešno, danas svi štrakuju. Pa sam rešio i ja. Evo ja štrajkujem jer više nema Merlinke. Nema ljubavi i vlada glupost. Život je preživljavanje. Posao, rijaliti šou. A, ja sam postao nacionalni klovn.
- I baš si rešio da zaustaviš saobraćaj?
- Pa, da. Našu zemlju najviše potresa zastoj u saobraćaju. Problem mora biti rešen istog časa.
- Zanimljivo.
- Jeste, još kako. Dugo sam se ja pripremao za ovako nešto. Odlazio sam na psihološke radionice jednom nedeljno i postao sam toliko dobar da su me izbacili.
- A, zašto su te izbacili ?
- Pa ispostavilo se da je opasno kad razumeš ljude. Ili da budem precizniji kad ih provališ onako do koske. To nikome nije od koristi. Znaš kako, danas je postalo moderno biti tajnovit. Sakriti se pod gomilom šminke, staviti naočare za sunce i popiti limunadu pod suncobranom. Napraviti selfi sa smeškom i odglumiti neka prijateljstva. Ljubav je postala reč. Volim te, jer mi trebaš. Zapravo još više te volim, jer želim na more, novu marku cipela i strava tašnu koju sam videla u izlogu. Volele bi one mene i da sam fotomodel. I da sam uspešan. I da ne mogu da otvorim novčanik od love. Ali, žao mi je. Ja sam nezaposleni glumac, a ovo je moja najuspešnija uloga do sada.
Seci !
