NERAVNOPRAVNOST
Danima već razmišljam jedno te isto.Izgleda da ću morati proklinjati Klaru , Emili i ostale. Šta im je trebalo da se bore za ravnopravnost?Mogle su bez toga.A i 8 mart mi nije potreban.Daću ga mužu, njemu je svaki dan praznik pa neka slavi i taj.
Da malo pojasnim.Evo na primer : Ujutro, ja i on idemo zajedno na posao.Kad se vratimo ja zasučem rukave i postavljam ručak.On isto zasuče rukave, ali pred TV-om sa pivom.Poslije ručka ja se bacim na obavljanje kućnih poslova, a on se baci na kauč i pronađe prenos skupštine.Dok ja nastavljam sa uobičajenim poslovima on spava , a poslanici raspravljaju.Kad se naspava onda gleda utakmicu, a ja pomažem djeci oko škole.Začujem kako vidno iznerviran pominje širu familiju omiljenom igraču, a ja plačem sjeckajući luk.
Ponoć prošla ja premorena idem u krevet.Kako zaspati od njegovog hrkanja?
Ponovo razmišljam o borcima za ravnopravnost.Više neću ni da glasam.Ionako su poslanici većinom muškarci.Ne sjećam se kad sam pročitala neku knjigu.Ni TV ne pratim mnogo, mada moram priznati ne bi bilo loše prijaviti se za – Menjam ženu.
Ipak neću, mogu i tamo za baksuz biti ravnopravna.
Ujutru objavljujem : Odričem se ravnopravnosti.
