POKAJNIK
Smatrao jedan čovek da je jako grešan. Pritiskao ga teret greha. Nije imao mira ni danju ni noću. Savest ga je mučila neprestano. Odluči on, te ode u crkvu da se ispovedi. Uđe u hram i reče svešteniku da je mnogo u životu zgrešio pred Bogom i pred ljudima i da je odlučio da se pokaje.
Sveštenik ga odvede pred ikonu Bogomajke stavi mu epitrahilj preko glave i reče: „Kaži sine šta imaš. Koji su tvoji gresi“?
„Oče kajem se što nikog nisam ubio, kajem se što nisam lopov, kajem se što sam brinuo o bolesnima i hranio gladne i siromašne, kajem se što nisam dilovao heroin, kajem se što nisam seksualno opštio sa decom, kajem se što nisam mučio životinje. Kajem se oče za sva loša dela koja nisam počinio i molim Boga i Bogorodicu da mi oproste“.
Nakon ispovesti sveštenik pročita molitvu za otpust grehova i upita čoveka za ime.
„Zovem se Mihailo, oče“.
„Mihailo sine uzdaj se u Boga, on svima prašta pa je i tebi oprostio. Idi sada i ne greši više“, reče sveštenik i isprati Mihaila do izlaza.
A Mihailo ozaren, lica okvašenog suzama pokajanja izađe odlučno sa namerom da život svoj u korenu promeni, poput svakog istinskog pokajnika.
