Ruka hladna.
Ispružih je
da se ne spotaknem
o nevidljivu žicu noći
prekrivenu slutnjom.
Ne, neću ambis lutanja.
Davno sam čitala Alisu,
a ipak, želela noć
satkanu od čežnje,
noć, kakvu nikada
niko imao nije.
Noć je varalica.
Iscepani su dani ljubavi
kao rastrzane magle,
kao slomljena čaša
bačena na pod
u nekoj kafani.
Prosu se kao vino.
Upiće je zaborav,
kao i vino
zemljani pod
jeftine kafane.
